Nikad nisam hteo devojku, nazovimo to “na jedno veče”, koju nikad više ne bi video, niti bi me se setila ikada više. Htio sam onakvu s kojom bih mogao da budem ono što jesam, da pričam o svemu, da se glupiramo, sedimo na klupi do kasno u noć i smrzavamo se, šetamo, da pokažemo prave emocije jedno drugom, da gledamo film i ne odgledamo ga jer bi se počeli ljubiti, da me nazove samo da mi kaže da me voli, da kada se probudim, da vidim njenu poruku i budem srećan. Da je mogu zagrliti jako i reći joj da je moja! Boriti se za nju, kad je najteže da je uz mene, da zajedno sve prođemo u životu, da mi je verna, da me voli onakvog kakav jesam, kad mi je najteže da bude tu. Da iz njenih usta čujem ono iskreno “volim te”! … Naravno tako nešto je veoma teško naći, a još teže i sačuvati.
Nema komentara:
Objavi komentar